205

REČNIK

Poznajem tešku svakodnevicu građana Srbije (i zato znam kako da im pomognem)

KATEGORIJA: Pošalica sa podvriskivanjem  TEME: socijalna pitanja

Zagledan u potrošačku korpu prosečnog građanina Srbije, govornik kao da rekonstruiše njegovu svakodnevicu: posmatra njegov odlazak na pijac, cenkanje s prodavcima, zavirivanje u novčanik u nadi da će se još koji dinar naći da se deci obezbedi i povrće (što je očigledno posebno važno radi raznovrsnosti ishrane i unosa vitamina u periodu razvoja mladih građana i građanki). Zatim upire pogled u postavljenu trpezu, vidi skromni doručak, malo bogatiji ručak, sa supom (koju već vidimo kako se puši) i šniclom (od koje nam ide voda na usta)... govornik postaje dragi gost na našem izmaštanom nedeljnom ručku, sa dobrim apetitom i ukusom za istu hranu, i mi delimo sa njim onoliko koliko imamo. Čak i ako na našem stolu, ne daj bože, ne bude dovoljno hrane, sigurno će nas bar malo zasititi ta pomisao, da tamo negde, pa i na vrhu vlasti, postoji jedan od nas koji nas poznaje i razume.

Građani svakoga dana moraju da kupe kifle, hleb, jogurt, moraju da kupe jednu šniclu, ako mogu, daj bože da mogu, prirede supu, povrće da obezbede za svoju decu i oni znaju koliko imaju para svakoga dana kada odu na pijacu. I strašno im je teško. Da bi im bilo bolje mi moramo da ih pokrenemo, da ih pridobijemo za dobre projekte. Ili možemo svi da dignemo ruke, da uđemo svi u štrajk glađu i žeđu i bog te veselio. I baš će nam biti divno.

Boris Tadić u emisiji "Svedok" na RTS-u, 15. jun 2011. godine

Prikaži: 25 50 100 Sve Vrh
loading