Demolizam.rs

Kažu da narod voli kad su političari obični ljudi, kada su iskreni i kad im nije teško da priznaju da su pogrešili. Ali da vidimo šta zaista imamo ovde! Kada predsednik kaže „možda je moja najveća greška“, on nam zapravo kaže „možda“, i tako, za početak, formalno i ne priznaje ništa, iako se nam se čini kako se poziva na sopstvenu iskrenost. Šta sledi posle možda? Da li je zaista nečija najveća greška to što nije ukazao na neostvarivost izbornih obećanja usled objektivne ekonomske krize? Ili je to najdalje što je spreman da ode? Predsednik se u stvari izvinjava za ekonomsku krizu za koju nije bio kriv i za to što je, kao i svaki dobar predsednik, hteo da nas zaštiti. Priznavši da se teško živi (što političari inače sa lakoćom izgovaraju, bili u opoziciji ili na vlasti) i da je pogrešio što nam nije odmah rekao koliko je ozbiljna kriza, on kao da želi da to bude dovoljno i da se tu njegova odgovornost završi.