205

REČNIK

Građani su sami krivi za nezaposlenost

KATEGORIJA: Kakve veze imam ja sa tim?  TEME: ekonomska politika |lične vrline |socijalna pitanja

Ima posla, nego su ljudi razmaženi pa neće da rade! Pa, kog to posla, i koji ljudi? Pa evo 'vako: reče mi jedan ratar, na jednome mestu, jednu stvar. Ne mogu ti reći đe, odma' ćeš se setiti koji je!

Ali ako svi odbijaju poslove, onda bi za one koji hoće da rade trebalo da bude više, a ne manje posla, zar ne? Tu govornik odjednom menja primer i više ne govori o ljudima na birou koji odbijaju ponuđene im poslove, nego o budućim malim privrednicima, koji treba da formiraju mala porodična preduzeća i na taj način zapravo stvaraju radna mesta, a ne da ih popunjavaju. Dakle, ipak nije tačno da posla ima, a građani neće da rade, nego posla nema, a građani neće da ulaze u poslovne poduhvate i otvaraju nova radna mesta.

Ali šta ako su neimenovani suseljani neimenovanog ratara u pravu? Šta ako im se zaista ne isplati da obrađuju zemlju? Šta ako su porezi i državna regulativa takvi da aktivno obeshrabruju privatno preduzetništvo? Šta ako privredom vladaju monopoli koji beskrupulozno guše svaku konkurenciju? Šta ako dugovanja malih privrednika prema državi dolaze na naplatu odmah, a dugovanja države prema malim privrednicima, tek sa ogromnim zakašnjenjem? I, konačno, šta ako sve ovo potvrđuju i ekonomski stručnjaci? E pa, u tom slučaju, "građani moraju da preuzmu rizik na sebe", nikom ništa nije palo s neba, ako ne rizikuju, nemaju prava da se bune. A šta ako su već preuzimali rizik, pa propali? Opet nemaju prava da se bune – sami pali, sami se ubili. Obrni-okreni – nije kriva vlast, nego građani.

Mi moramo da brinemo o ljudima koji stvarno nemaju posao i dramatično su pogođeni krizom, a ne o onima koji mogu da biraju da li će da rade ili ne. Nas zanimaju oni koji su strašno pogođeni. To je najveća briga ove države i odgovornost svih imenovanih lica", kazao je Tadić nakon obilaska porodičnog preduzeća za proizvodnju i ugradnju aluminijumske i PVC stolarije "Šampion" u selu Sena kod Kučeva. Tadić je građanima okupljenim kod firme "Šampion" prepričao razgovor sa jednim ratarom iz Srbije, koji je među retkima u svom selu koji se bavi proizvodnjom.
"Kada sam ga pitao zašto i drugi ne proizvode kao i on, odgovorio je da oni to neće i kažu: Meni se ne isplati da proizvodim, bolje mi je da tata šalje pare iz inostranstva", rekao je Tadić i dodao da u takvim slučajevima država ne može da pomogne. "Država mora da pomogne dobre ideje koje obezbeđuju nova radna mesta, ali ne može nijedna država da reši problem kad ljudi ne žele da rade i preuzmu rizik na sebe", rekao je Tadić. Navodeći primer SAD, gde na birou za nezaposlene ne može da se odbije ponuđeni posao, on je dodao:
"Ne može da se dozvoli da postoje ljudi koji neće da rade čak i onda kada im nude platu. Takav čovek nije nezaposlen".

Blic, 09.03.2012.

Tadić je, tokom posete porodičnoj vinariji "Selekta" u selu Gudurica kod Vršca, rekao da od masovnosti porodičnih biznisa, odnosno mikro preduzeća, zavisi i razvoj čitave države.
"Treba upregnuti jedan funkcioalni sistem koji treba da da rezultat. Kada porodična preduzeća nastaju tog trenutka i država je rasterećenija. Ima mnogo krajeva u Srbiji gde ljudi nemaju hrabrosti niti elementarne spremnosti da uđu u taj proces. Zato moramo da ohrabrimo građane da budu preduzetnici, da svoj talenat iskažu i pronađu posao", rekao je Tadić.
Građani treba dobro da razmisle da li na sebe mogu da preuzmu iskušenje i rizik, koji se na kraju ipak isplati, kazao je Tadić, nakon što ga je vlasnik vinarije Milutin Stojšić proveo kroz vinski podrum.

Mondo, 11.03.2012.

Prikaži: 25 50 100 Sve Vrh
loading